Dobrodošli na Sedam veličanstvenih!
Sava Centar
od 25. do 29. januara 2012.

Otvaranje osmog filmskog festivala “Sedam veličanstvenih” 25. januara 2012. u 7 uveče. Pišem filmskog da bih naglasio da je ovo festival filmova koji su snimljeni da bi se prikazivali na velikom ekranu, za publiku koja ceni tu mešavinu socijalnog, zabavljačkog i umetničkog doživljaja u vremenima u kojima su filmovi namenjeni (takođe) malim kompjuterima, ajpedima, pa čak i mobilnim telefonima. Onoj publici koja ceni da sedi sa stotinama drugih ljudi i prima ono što dolazi sa ekrana u svoje srce i svoj mozak. Siguran sam da ćete se složiti, dopadali vam se filmovi ili ne, nikad nećete napustiti bioskop, a da vas nije dodirnulo ono što ste videli.

Ja sam jedan od onih koji nikad ne napušta bioskop ravnodušan i koji dolazi u Beograd jednom godišnje na nedelju zadovoljstva, usredsređen na najbolji filmski žanr, neki bi rekli jedini koji još uvek ostavlja prostor za nezavisni film: dokumentarac.

Ja sam takođe tu da bih sedeo među vama, dragi sa-gledaoci, i doživeo reakcije na filmove koje smo izabrali posle meseci gledanja i vedre komunikacije između Kopenhagena, u kome ja živim, i Beograda, gde su Svetlana i Zoran Popović u glavnom štabu “Sedam veličanstvenih”.

Srdačno pozdravljamo ponovni dolazak dvojice režisera čiji su filmovi i u ovogodišnjem programu. Festival otvara “Prorok” Gerija Tarna, koji komentariše svet danas – s materijalom snimljenim i u Beogradu u vreme kad je Tarn bio ovde sa svojim prethodnim filmom “Crno sunce”. Litvanski majstor, Audrius Stonis, koji je bio sa filmom “Zvono”, ove godine nam predstavlja “Ramina”, topao i saosećajan film o starcu iz Gruzije punom života, mudrosti i čežnje za ljubavlju.

Da, ljubav je izvesno tema ovogodišnjeg festivala. Baš kao što je prikazana u portugalskom filmu “Žoze i Pilar” Migela Gonsalveša Mendeša, o lepoti odnosa između pisca Žoze Saramaga i njegove žene, novinarke Pilar del Rio. Saramago, dobitnik Nobelove nagrade, prinuđen je da putuje po svetu, što je zamorno za čoveka njegovih godina, ćoveka koji je možda nekada bio u iskušenju da ostane u starom svetu koji je francuski režiser Mark Vejmiler divno preneo svojim meditativnim pogledom na ljude iz portugalske oblasti Barozo u filmu “Život negde daleko”. Film koji je ogledalo našeg doba i našeg odnosa prema vremenu, onako kako i Gereon Vecel čini sa filmom “El Bulli”, koji je indirektni poziv nama da usporimo i da se posvetimo strasti i usredsredimo. To je i fascinantni uvid u kulinarsku umetnost.

Briga za drugog... to je ono što čine zaposleni u bolnom dokumentovanju institucije Fernana Melgara u jednoj od najbogatijih zemalja Evrope. “Specijalni let” je snimljen u centru za izbeglice kojima nije odobren boravak u Švajcarskoj i koje čekaju da ih pošalju kući. Zaposleni rade svoj posao, ono što im je naloženo da rade, moglo bi se reći sa institucionalnom empatijom. Da li je to ono što je dosegla današnja civilizacija? Odsustvo ljubavi i saosećanja.

I za zatvaranje – Mihael Glavoger, austrijski režiser više kontroverznih filmova. Ovoga puta on je zainteresovan za prostituciju putujući na Tajland, u Bangladeš i Meksiko. Kao i u njegovim prethodnim filmovima o globalizaciji (“Megapolisi” i “Smrt radnika”) i ovoga puta snimatelj je bio Volfgang Taler, koji izuzetno interpretira specifičnosti svake od lokacija. “Sjaj kurvi” je snimljen osećajno i s poštovanjem priča o prostitutkama koje nude trenutke ljubavi. To je zadivljujući film, koji će sigurno podstaći diskusiju o tome šta dokumentarci mogu i šta bi trebalo da čine – kao svih sedam filmova i on je za veliki ekran i za socijalni i umetnički doživljaj.

Tue Stin Miler
Kopenhagen, decembar 2011.

© 2011. CVK KVADRAT član EDN-a