LEVIJATAN
LEVIATHAN

Francuska, Velika Britanija, SAD 2012.
87 minuta
režija: Verena Paravel i Lisjen Kastenj-Tejlor

Prvi veliki bioskopski film nove vizuelne epohe koja je u nezadrživom talasu preplavila svet. Film kakav do sada niste videli!

Vizuelni postupak koji u potpunosti ispunjava velike filmske ideje rođene u dvadesetom veku – kamera oslobođena diktata naracije, novo, svevideće oko sposobno da stvori potpuno novi svet iz fragmenata starog!

I još jedna značajna podudarnost sa istorijom dokumentarnog filma – Džon Grirson, čovek koji je skovao termin „dokumentarni film”, koga u smatraju ocem dokumentarizma, započeo je 1929. godine novu epohu filmom „Nošeni strujama”, o podvizima ribara na brodu za lov na haringe! I „Levijatan” je priča o brodu i priča o ribolovu, koja otkriva neslućene mogućnosti vizuelnog u filmu.

Sniman je blizu obala Novog Bredforda u SAD koji je nekada bio centar sveta za lov na kitove i bio inspiracija za legendarni Melvilov roman “Mobi Dik”. I danas je to najveća luka za ribolovce sa preko 500 brodova koji isplovljavaju odatle svakog meseca. Autori Verena Paravel i Lisjen Kastenj-Tejlor prate jedan od brodova koji isplovljava u sumorne, crne vode na redovnu ekspediciju. Filmski autori opremljeni arsenalom malih kamera dokumentuju dešavanja na brodu, na moru, u vodi i na nebu. Kamere koriste pričvršćene za šlemove i ruke, i oni i članovi posade onako kako nikada do sada filmovi nisu snimani. Nema prepoznatljivih, čvrstih prostora i oslonaca, dubina i visina postaju jedno, sve se kreće slobodno, kao fluidno kretanje kroz vodu.

“Gotik horor dokumentarac! Svet kakav nikada nismo videli! Najspektakularniji umetnički film godine!” Ovakvim rečima filmski kritičari nepodeljeno ističu fascinantan autorski podvig Verene Paravel i Lisjena Kastenj-Tejlora.

Ovaj film bez ijedne izgovorene reči baca surovo gledaoca u utrobu Levijatana, biblijske morske nemani oličene u ogromnom metalnom čudovištu koje tutnji i proždire ribe dok se nad njim uzdižu nepregledna jata galebova. Vreme i prostor više nisu oni koje poznajemo. Ovo je fascinantan i zastrašujući dokument o nekoj paralelnoj mračnoj dimenziji, a istovremeno i unutrašnja slika našeg sveta koji je proždiran i koji proždire samog sebe i planetu.

Reč selektora: „Nije o ribarenju, a ipak i jeste; nije o ribarima, a ipak i jeste; to je magični, filozofski provokativan esej o ljudskoj sudbini.”

arretetoncinema.org/leviathan

Verena Paravel

Rođena je u Švajcarskoj 1971 godine. Doktorirala je antropologiju i komunikologiju na Univerzitetu u Tuluzu. Postdoktorske studije je završila na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Predavač na Harvardu gde radi i u „Laboratoriji čulne etnografije“. Njeni filmski i video radovi su prikazivani u Berlinu, Lokarnu, Njujorku, Torontu i na drugim filmskim festivalima.

Izabrana filmografija

STRANI DELOVI (FOREIGN PARTS), 2010.

Lisjen Kastenj-Tejlor

Rođen je u Livrpulu, u Velikoj Britaniji 1966. godine. Antropolog i vizuelni umetnik koji se bavi filmom, videom i fotografijom. Njegovi radovi su deo stalne postavke Muzeja moderne umetnosti i Britanskog muzeja, a njegovi filmovi su prikazivani na najznačajnijim svetskim festivalima. Profesor je vizuelnih umetnosti i antropologije na Harvardu, direktor „Laboratorije čulne etnografije“ i ko-direktor harvardovog Centra za filmske studije. Pokretač je časopisa „Revija vizuelne antropologije“.

Izabrana filmografija

SWEETGRASS, 2009.

Izabrana zajednička filmografija

LEVIJATAN, 2012.

SVET NIJE NAŠ
A WORLD NOT OURS

Velika Britanija, Danska, Liban 2012.
93 minuta
režija: Mahdi Fleifel

Ovaj film i njegov mladi autor doživeli su velike počasti već od prvog koraka: premijera na Berlinskom festivalu, glavne nagrade na vodećim festivalima umetničkog filma - u Edinburgu, Jamagati, Njujorku i dva proglašenja za vodećeg mladog talenta na Kopenhagen Doks festivalu i na Nordijskoj panorami 2013. u okviru programa “Novi nordijski glasovi”. Briljantanim postupkom arhivski snimci isprepletani su sa snimcima subjektivnog autorskog pogleda, stvarajući jedinstvenu hroniku u kojoj dominiraju toplina likova i vrcavost dešavanja.

Najraznovrsnije video zabeleške različitih, malih i velikih događaja nastajale u periodu dugom preko dvadeset godina, grade složenu kompoziciju filma. Mahdi Fleifel nas uvodi u bogatu porodičnu video arhivu koju je u početku stvarao njegov otac, a onda je preuzeo i on sam. Zahvaljući tome ova hronika je eksluzivni ulazak u prostore kojima je najstrože zabranjen pristup strancima i dragoceni izvor dosad neviđenih saznanja o životu u jednom od velikih palestinskih izbegličkih logora u Libanu.

Očaravajuće duhovit, pun života i neverovatnih prizora ovaj dokumentarac jedinstvene atmosfere i delikatne narativnog toka otkriva u iznenađujućem svetlu prostor i ljude čiji je život prožet kolektivnim tragedijama i traumama. U sudaru zabavnog i melanholičnog, nadrealnog i apsurdnog “Svet nije naš” jeste svedočanstvo o jednom odbačenom mračnom kutku sveta, ali ujedno i velika apologija života i radosti.

Dokumentarac majstorski vođene naracije, duboko iskren, ličnog autorskog angažmana i vrhunskog, dosad retko zabeleženog autorskog podviga probijanja zida predrasuda i ideološki obojenih priča o sudbini jednog naroda.

Reč selektora: „Još jedan film o izbegličkom logoru, da, ali sa pristupom koji vrlo lično i topo i humoristički boji i informacije i emocije. O ljudima kao vi i ja.“

nakbafilmworks.gb.net
facebook.com/aworldnotoursmovie

Mahdi Fleifel

Autor filmova i vizuelni umetnik iz Palestine, živi i radi u Londonu. Rođen 1979. u Dubaiju, odrastao je u palestinskom izbegličkom kampu u Libanu i kasnije u predgrađu danskog grada Helsinger. Diplomirao je 2009. na britanskoj Nacionalnoj filmskoj i televizijskoj školi u Londonu. Film koji je snimio na prvoj godini studija „Arafat i ja” prikazan je na više od stotinu festivala širom sveta i osvojio brojne nagrade, kao i njegovi drugi kratki studentski filmovi. Sa irskim producentom Patrikom Kembelom 2010. osniva producentsku kuću u Londonu pod imenom Nakba Filmworks.

Izabrana filmografija

SVET NIJE NAŠ (A WORLD NOT OURS), 2012.

MOJA MAMA, MOJE TATE I JA
MEINE KEINE FAMILIE

Austrija 2012.
93 minuta
režija: Pol-Žilijen Rober

Film duboke skrivene drame koja se polako i neprimetno otkriva pred samim akterima ove porodične i ne-porodične priče. Autor Pol-Žilijen Rober želi da sazna ko je njegov pravi otac i pokreće malu ličnu istragu, ali i preispitivanje sopstvenog detinjstva. Detinjstva potpuno različitog od uobičajenog – rođen je i više godina je živeo u komuni, najvećoj slobodnoj komuni u Evropi, koja je postojala od početka sedamdesetih do kraja osamdesetih. Nju je pokrenuo kultni austrijski avangardni umetnik Oto Mil, a u oderđenim periodima tu je bilo i preko šest stotina ljudi iz čitave Evrope. Svi privučeni idejama potpune slobode vodili su život zasnovan na principima “samoizražavanja, zajedničkog vlasništva, slobodne seksualnosti, kolektivnog rada, zajedničkog podizanja dece i direktne demokratije”.

U toj utopiji, u velikim grupama bezbrižne i razigrane dece otkrivamo i Pol-Žilijen Robera zahvaljujući arhivskim snimcima za koje je on ekskluzivno dobio dozvolu da ih prvi javno prikaže. I da se sam suoči sa delom svoje potisnute i zaboravljene prošlosti. Film je zasnovan na pažljivom preispitivanju sećanja, analizi arhivskih snimaka i dramatičnom suočavanju autora prvo sa sopstvenom majkom, a zatim i sa “očevima” i drugovima i drugaricama iz jednom “najslobodnijeg” dečjeg vrtića u Evropi.

Eksluzivan, šokantan i potresan ovaj film je vanserijska kreacija dva posvećena filmska majstora: Pol-Žilejen Robera, angažovanog, hrabrog, analitičnog i emotivnog autora i Olivera Nojmana, montažera koji gradi dramaturgiju ove potrage pretvarajući je uzbudljivu dramu izuzetne gradacije i rirma. Ovaj spoj je stvorio film vrhunskih vrednosti koji je prošle godine osvojio u Londonu jedno od najznačajnijih priznanja u svetu za bioskopski dokumentarc, nagradu koja nosi ime Džona Grirsona.

Reč selektora: „Dovoljno sam star da se sećam onih dana komuna i struktura moći, a ovde je lični, topao i kritički kritički komentar jedne od “žrtava”…”

meinekeinefamilie.at

Pol-Žilijen Rober

Ovaj austrijski autor filmova i fotograf je rođen 1979. u Parizu, a odrastao u Austriji i Švajcarskoj. Prvih 12 godina svog života proveo je u Fridrihshof komuni nadomak Beča, najvećoj komuni u Evropi koju je početkom sedamdesetih osnovao akcioni umetnik Oto Mil. Studirao je konceptualnu umetnost u Beču na Akademiji lepih umetnosti i na Fakultetu umetnosti u Berlinu. Autor je više fotografskih izložbi i kratkih filmova.

Izabrana filmografija

MOJA MAMA, MOJE TATE I JA (Meine Keine Familie), 2012.

KUĆA RADIJA
LA MAISON DE LA RADIO

Francuska, Japan 2012.
103 minuta
režija: Nikola Filiber

Veliki francuski majstor Nikola Filiber uvodi nas u misteriozni svet iza glasova i muzike u tananim slojevima etra. Ovo je putovanje u srce najpoznatije francuske radijske kuće da bi se otkrila tajna medija čiji je sama suština nevidljiva. U duhu nekih od svojih najvećih ostvarenja, i ovaj film ima svoj je jednostavan narativni okvir – ovo je saga o danu u životu radija. Dan kao uzbudljivi mozaik prizora studija, redakcija, tehničkih priprema, snimanja, dinamičnog i strasnog govora, razgovaranja, pevanja i sviranja, smeha. Filiberova sigurna kamera kao strpljivi i pažljivi posmatrač dokumentuje svet radijskih tajni u zadivljujućim kadrovima obojenih lepotom, toplinom i radoznalim ispitivanjem.

Naslov “Kuća radija” je ime kojim Francuzi zovu veliku zgradu u Parizu u kojoj je smešten nacionalni radio - Radio Frans. Filiber nas uvodi u jednu od moćnih medijskih tvrđava savremene Evrope da bi u lavirintu nebrojenih hodnika, redakcija, studija i kancelarija, manirom velikih filmskih majstora za nas otkrivao ideje, veštinu, talente, lepotu, duhovitost i ironiju. Sve ono nevidljivo, a jedino pravo i vredno, što ispunjava za oko neuhvatljive radijske talase.

Izuzetno ostvarenje modernog dokumentarizma o mediju koga je inflacija slika i vizuelnog u savremenom svetu na trenutak potisnula i koji svuda upravo doživljava svoju renesansu. Magijom velikog majstora Filibera sveprisutna nevidljiva sfera za trenutak, kao vodeni cvet, pred zadivljenim gledaocima dobija svoje lice, očaravajuće i nezaboravno.

Reč selektora: „Ovo je o stvarnom radiju kao umetničkoj formi, o lepoti reči koje se tretiraju s poštovanjem i dostojanstvom, daleko od uobičajene medijske buke.”

filmsdulosange.fr/en/film/13/la-maison-de-la-radio

Nikola Filiber

Rođen 1951. u Nansiju, u Francuskoj, a odrastao je u alpskom selu u okolini Grenobla. Otac mu je bio profesor filozofije, ali i veliki filmski entuzijasta. Zahvaljujući tome Nikola Filiber je interesovanje za fim razvijao još od detinjstva. Posle studija filozofije počeo je da radi kao asistent režije na igranim filmovima značajnih francuskih režisera. Dokumentarne filmove počinje da režira 1978. Od 1985. do 1988. napravio je više televizijskih filmova na temu sporta i planinarenja. Od 1990. do danas režirao je osam izuzetno uspešnih dugometražnih dokumentarnih filmova i svi su prikazivani u bioskopima. Nakon osvajanja nagrade Luj Delik u Kanu 2002, njegovo remek-delo „Biti i imati“ („Etre et avoir”) imalo je ogroman uspeh u više od četrdeset zemalja sveta.

Izabrana filmografija

GLAS NJEGOVOG GOSPODARA (La voix de son maître), 1978.
NAPRED, LAPERBI! (Vas-y Lapébie!), 1988.
GRAD LUVR (La ville Louvre), 1990.
ZEMLJA GLUVIH (Le pays des sourds), 1992.
ŽIVOTINJA, ŽIVOTINJE (Un animal, des animaux), 1995.
SITNICA (La moindre des choses), 1996.
KO ZNA? (Qui sait?), 1998.
BITI I IMATI (Etre et avoir), 2002.
POVRATAK U NORMANDIJU (Retour en Normandie), 2007.
NENET (Nénette), 2009.
KUĆA RADIJA (La Maison de la radio), 2012.

SVAKODNEVNA POBUNA
EVERYDAY REBELLION

Austrija, Švajcarska 2013.
110 minuta
režija: Braća Riahi

Svet je u pobuni protiv političkih režima, protiv još uvek nepobedive ludosti, protiv samog sebe! U toj savremenoj, sveopštoj i sveprisutnoj “Svakodnevnoj pobuni” buntovnici su otkrili nova sredstva borbe koja ih čine aktivnijim, efikasnijim i – zabavnijim! Od subverzivnih ilegalnih kulturnih dešavanja u Iranu i nemih demostracija u Egiptu, preko gologrudih provokacija aktivistkinja u Ukrajini do “Okupirajmo” protesta u SAD-u, ovaj film prati pionire novih formi protesta u fazama priprema i dramatičnih javnih događaja.

Braća Riahi vešto i promišljeno uspevaju da obuhvate čitav svet gotovo jednim pogledom i u jednom dahu. U nizu dinamičnih epizoda presecanih usmeravajućim i duhovitim komentarima, ova raskošna studija planetarnog fenomena pulsira ritmomovima drama, karnevala i lebdećih sukoba. Ovo je priča o moći ideja i duha, o savremenom Davidu koji nesagledivo velikog Golijata nepogrešivo pogađa i uzdrmava kamenom ne većim od zrna mudrosti. A evo razloga da i mi budemo poosebno zainteresovani gledajući ovaj film – jedan od junaka filma je Beograđanin koji svedoči o tome šta se to dešavalo kod nas što je prethodilo svemu što danas potresa svet.

Ovaj film je miljenik svetskih festivala, posebno publike koja ga doživljava kao veliko magično ogledalo u kojem se precizno ocrtava svačiji lik i svačije mesto. Jedan od najvećih produkcionih poduhvata u prethodnih nekoliko godina, film nedvosmoslenih estetskih vrednosti, “Svakodnevna pobuna” je prevazišla svoju filmsku formu i postala aktivna internet platforma u kojoj su svi anonimni i “mali” pozvani da učestvuju.

Reč selektora: „Čini vam se da ste to već videli, ali ovde je to smešteno u inteligentni kontekst i otelotvoreno u stvarnim ljudima.”

everydayrebellion.com/the-project

Araš T. Riahi

Rođen 1972. u Iranu. Od 1982. živi u Beču, u Austriji. Studirao film i humanističke nauke. Radi na austrijskoj nacionalnoj televiziji (ORF) od 1995. kao scenarista i režiser u redakcijama za mlade i za umetnost. Osnovao filmsku i medijsku kuću „Golden Girls Filmproduction“ 1997. Pisao scenarija, režirao i montirao višestruko nagrađivane kratke i eksperimentalne filmove, muzičke i reklamne spotove. Njegovi bioskopski dokumentarci dobitnici su preko 50 međunarodnih nagrada, dok je njegov igrani film „Sloboda, na momenat“ bio austrijski kandidat za Oskara 2010.

Izabrana filmografija

NEKA BUDE SMAK SVETA (Eclipsa-n-am ce face), 1999.
USPOMENE GOSPODINA X (The Souvenirs of Mr. X), 2004.
PORODIČNI FILM IZ EGZILA (Exile Familz Movie), 2006.
KOLEKTIVNI NERVNI SLOM, (Nerven Bruch Zusammen), 2012.
SVAKODNEVNA POBUNA, (EVERYDAY REBELLION), 2013.

Arman T. Riahi

Rođen u Iranu - odrastao u Austriji. Studirao tehnologiju medija i kao grafički dizajner i dizajner animacije radio u Londonu i Beču. Režirao TV emisije za ORF. Njegov kratkometražni film „Elektrotrash“ nagrađen je nacionalnom nagradom za najbolji kratki film. Kao reditelj i scenarista, usavršavao se na Berlinale Talent Campusu „Schwarzkopf” je njegov prvi bioskopski dokumentarac.

Izabrana filmografija

SCHWARZKOPF, 2011.
SVAKODNEVNA POBUNA, (EVERYDAY REBELLION), 2013.

MOJE STVARI
TAVARATAIVAS

Finska 2013.
80 minuta
režija: Petri Lukainen

Šta nam je zaista u životu potrebno?

Koliko nas stvari kojima smo okruženi ispunjavaju, a koliko porobljavaju?

Mladi Finac u trenutku emotivne krize rešava da u duhu čuvenih antičkih filozofa napravi radikalan potez u sopstvenom životu. Odbacujući sve oko sebe i sa sebe, hrabro i beskompromisno stvara potpuno nove egzistencijalne okolnosti u kojima uspostavlja značajnu i oteržnjujuću distancu u odnosu na savremeni svet.

Petri Lukainen je i autor i akter ovog smelog i neobičnog manifesta. Vođen jednostavnim i striktnim pravilima režiser dokumentuje sopstveni eksperiment preispitujući modernu kulturu i konstantno generisanje potreba ljudi u svetu potpuno potonulom u konzumerizam. Da li još uvek zaista možemo da razumemo sami sebe i da prepoznamo zahtveve sopstvenog bića, emocija i misli? Ova je provokativna avantura duha i tela od trenutka slobode u potpunoj ogoljenosti, kao u metaforičnom novom rođenju, do sveta koji se oblikuje i transformiše našim postupcima.

Podjednako inteligentan, zabavan i emotivan, ovaj film je iznenađujuća studija o univerzalnim i neprolaznim vrednostima. Vrhunska fotografija, majstorski izvedena skokovita, dinamična montaža i efektno razvijena naracija svrstavaju “Moje stvari” u red vrhunski napravljenih modernih bioskopskih dokumentaraca.

Reč selektora: „Pitanje koje se očigledno nameće našem materijalističkom svetu: Koliko toga nam je zaista potrebno u našem svakodnevnom životu… a napravljeno je na promišljen i vrlo zabavan način!”

mystuffmovie.com

Petri Lukainen

Rođen 1984, živi i radi u Helsinkiju. Započeo je karijeru sa 17 godina, režirajući televizijske reklame i muzičke spotove. Od tada radi kao reditelj, direktor fotografije i montažer na dokumentarnim serijalima u produkciji finske televizije YLE.

Izabrana filmografija

MOJE STVARI (Tavarataivas), 2013.

VEZE VERE
FAITH CONNECTIONS

Francuska, Indija 2013.
115 minuta
režija: Pan Nalin

Veliki filmski spektal! Dokumetarac koji nas uvodi u kultni religijski prostor Indije – mesto gde se susreću reke Gang i Jamuna i spajaju sa nevidljivom svetom rekom Sarasvati. Svakih dvanaest godina na tom mestu se dešava najveće okupljanje vernika na svetu – Kumb Mela. Desetine miliona ljudi sa svih strana Indije tokom pedeset pet dana dolaze da zaranjanjem u svetu vodu slivenih reka operu sve svoje grehe i zaustave karmički točak reinkarnacije. U ovom nesagledivom ljudskom mravinjaku Pan Nalin fasinantnim kadrovima prenosi erupcije boja i dešavanja, predstavljajući ogromne razmere prostora i treperave živopisne mase. Na fonu neprestanog meteža autor preciznim postupkom ističe brojne grupe različitih sekti i u njima Sadue – svete ljude. Naspram njihovog dobokog mira, kreću se hiljade i hiljade običnih ljudi rastrzani i zbunjeni, koje je moćna sila vere dovela na ovo mesto gde se prožimaju zemaljsko i nebesko.

Tokom Kumb Mele izgubi se više hiljada ljudi i autor filma za okosnicu filma bira izgubljenu decu, trojicu dečaka bačenih u ogromnu masu ljudi i prepuštenih volji sudbine. Vođen idejom da „vera nije vera dok to nije jedino za šta možete da se uhvatite” Pan Nalin razvija maestralnu kompoziciju u potrazi za dubokim i moćnim vezama koje se pletu oko dečaka i svih onih koji su u odnosu sa njima.

„Veze vere” su još jedna potvrda uspona i viskih dometa evropskog modernog dokumentarca. Pan Nalin kao velika internacionalna filmska zvezda, podjednako okrenut igranom kao i dokumentarnom, bira jednu od značajnih indijskih tema - čovekovo suočavanje sa sudbinom, i postupke evropskog dokumentarizma da bi stvorio uzbudljivu, raskošnu fresku koja pulsira nezadrživim unutrašnjim ritmovima.

Reč selektora: „Kumb Mela… snimljeno je mnogo filmova o ovom izuzetnom religioznom okupljanju, ali nikada nisam video da je toliko priča povezano tako divno i saosećajno.”

faithconnections.in

Pan Nalin

Rodio se kao Nalin Kumar Panđa u malom gradu u provinciji Gudžarat u Idiji. Studirao je slikarstvo na Baroda Univerzitetu u Gudžaratu, a zatim dizajn na Nacionalnom institutu za dizajn. Radio animirane i kratke neme filmove. Dolazi u Mumbaj gde prvo radi na reklamama i namenskim filmovima. Eksperimentiše s kratkim filmovima i snima dokumentarne filmove za BBC, Diskaveri, Kanal plus i druge međunarodne TV mreže. Veliki uspeh postiže svojim prvim dugometražnim dokumentarcem “Ajurveda: umetnost bivstvovanja” koji je prikazivan u bioskopima širom sveta s izuzetnim uspehom. Njegov prvi igrani film “Samsara” iz 2001. godine donosi mu velika međunarodna priznanja,kao i sledeći film “Dolina cveća”. Za konferenciju UN o klimatskim promenama u Kopenhagenu 2009. jedan je od 30 izabranih popularnih režisera sveta koji snimaju za projekat “Vizuelni telegrami”. Živi u Indiji i Francuskoj.

Izabrana filmografija

AJURVEDA: UMETNOST BITISANJA (Ayurveda: Art Of Being), 2001.
VEZE VERE (Faith Connections), 2013.