HOUSEWITZ
Holandija 2021.
71 minut
režija: Uke Hogendejk
Jedna od najboljih evropskih autorki Uke Hogendejk čija smo tri maestralna filma na temu umetnosti viđene iz neočekivanih i uzbudljivih uglova gledali na “Sedam veličanstvenih”, ovoga puta okreće se sasvim ličnoj temi u kamernom okviru da bi kreirala jedno od svojih najzanimljivijih ostvarenja.
Ovo je film o majci autorke, ali i o dugim putovanjima virtuelnim vozovima koji izgledaju kao san i košmar, koji spajaju u sebi smirenje i patnju koja ne prestaje. U toku snimanja majka je odjednom rekla da je za nju kamera previše nametljiva i da film može da se snima samo kamerom za nadgledanje, uz komentar sjajnog dokumentariste – „To će biti prava slika“. Tako u kombinaciji različitih vizura nastaje ovaj portret harizmatične žene, najčešće same sa mačkom u svom stanu, godinama zarobljene agorafobijom. U rasponu od crne komedije i neobičnog filma nezavisne produkcije, do studioznih krupnih planova i snimaka televizijskog ekrana postavljenih kao specifični lajt-motiv filma, otkrivamo živu i dinamičnu ličnost, osećajnu, inteligentnu, duhovitu i samosvojnu. Njen dijalog sa svetom je uvek intenzivan i često ironičan ili samoironičan, bilo da razgovara sa ćerkom ili da komentariše televizijski program ili samu sebe, ponekad i duhovito sročenim psovkama. Uz mnogo emocija otkrivamo i njenu prošlost, kada je kao mlada Jevrejka prošla kroz užase holokausta. Na uzbudljiv način pred nama se spajaju sadašnjost i stalno prisutna prošlost koja nikada ne prolazi. Ova žena radoznalog duha, iako zatvorena, neprestano putuje svetom zahvaljujući televiziji, zagledana u snolike snimke vozova i šina, dinamičnih vizuelnih simbola kretanja, ali i zlokobnih asocijativnih slika holokausta.
Izuzetno ostvarenje u kome se univerzalno i lično prožimaju na jedinstven način gradeći metaforu o patnji unutar nevidljivih žica “Aušvica” u sopstvenoj kući.
Rođena 5. avgusta 1961. u Amsterdamu, Holandija. Upisala Akademiju umetnosti u Utrehtu, gde je diplomirala pozorišnu režiju (1990). Režirala pozorišne predstave od 1990. do 1996. godine sa mnogobrojnim pozorišnim trupama. Godine 1997. studira televizijski dokumentarni film na Akademiji medija i radi kao reditelj za VPRO televizijski program. Godine 1998. režira dokumentarni film „Srećno vreme” (Een Gelukkige Tijd) u saradnji sa Polom Koenom, koji je dobio nagradu Holandske filmske akademije i „Euro-Comenius” nagradu (Beč). Specijalizovala se za filmove o umetnosti. Deset godina je pratila epsko renoviranje Rejks muzeja u Amsterdamu i napravila jsvetski poznati i nagrađivani dokumentarac o tome, kao i otkrivanju do tada nepoznate Rembrantove slike 2019. Godine.
